Tibora sam upoznala davno, čini mi se pre nekih 9-10 godina, preko druga sa fakulteta. Mislim da sam njega upoznala poslednjeg od cele te ekipe jer je on uvek bio van zemlje i sećam se koliko smo svi bili zadivljeni pričama o autostopiranju, spavanju kod nepoznatih ljudi i raznim situacijama u kojima se zadesio, ali u isto vreme i previše uplašeni da se upustimo u neku sličnu avanturu. Kako smo na sajtu često pisali o autostopiranju i nekim alternativnijim načinima putovanja koje ja nisam koristila, odlučila sam da sa Tiborom popričam o njegovim iskustvima.

Čime se baviš i koliko imaš godina?

Imam 29 godina i trenutno sam freelance grafički dizajner.

Kako si došao/la na ideju da putuješ besplatno/jeftino i kako si saznao/la za prilike o besplatnim putovanjima?

Krajem srednje škole slučajno sam naleteo na sajt kluba putnika (klubputnika.org) gde sam prvo samo čitao putopise drugih čanova i maštao da i ja odem na Bliski Istok, konkretno u Siriju. Na sajtu su se promovisao jeftin način putovanja, a kako sam još bio siromašni student jeftin način putovanja je bio i jedini način da odem negde daleko.

Koliko dugo putuješ na ovaj način?

Poslednjih godina sam se malo ulenjio, tako da sam prestao da stopiram, planiram put u detalje, pa čak i da koristim couchsurfing. Ali možda od svoje 19. do 25.godine sam uglavnom svuda išao stopom, sam spremao hranu usput, nalazio načine za besplatnim smeštajem ili kampovao u prirodi.

Šta su prednosti a šta mane ovakvog tipa putovanja?

Mnogo je uzbudljivije ovako putovati. U jednom danu se dogodi više stvari nego što ti se desi kada 10 dana odeš na more preko agencije. Upoznaš daleko više ljudi, radi te adrenalin, učiš dosta o sebi i svetu.

Sa druge strane, ovakav način putovanja može biti naporan. Želeći da uštediš koju kunu možda ne stigneš na sva mesta koja si želeo da vidiš. Auto stop može biti nepouzdan, pa umesto planiranih 500 kilometara, pređeš samo 100 za jedan dan. Tako “izgubiš” vreme koje si možda hteo da provedeš negde drugde. Najčešće neće biti udobno.

Gde si sve putovao/la besplatno/jeftino?
Na prvom velikom jeftinom putovanju prošao sam sa auto stopom Tursku, deo Iraka, Gruziju, Jermeniju, sledeće godine isto tako Maroko, Zapadnu Saharu i Mauritaniju i deo Evrope, a 2016. Iran.

Koliko su ta putovanja zapravo besplatna: šta je tu besplatno a šta moraš da platiš? 

Uvek je dobro imati novca kod sebe za svaki slučaj. Za mesec dana u Iranu morao sam platiti sobu svega 3 noći ili bih nekad birao da provedem noć u autobusu između dva grada kako bih uštedeo novac. Takođe zavisi i na šta si spreman. Jednom mi se desilo da sam zaglavio u pustinji u Kurdistanu u sred noći i odlučio sam jednostavno prespavati u vreći za spavanje na zemlji pod zvezdama. Jednom sam se zadesio u Sahari u selu gde ni ne postoji hotel. Prišao sam čoveku i objasnio svoj problem i zamolio ga da prespavam na podu njegove kuće, na šta je uz malo oklevanja pristao.

Koliko dugo traju ta putovanja?

To zavisi od putnika do putnika, ova putovanja su kod mene trajala oko mesec ili mesec i po dana.

Kako su ta putovanja uticala na tvoj život?

Srećan sam što sam stekao mnogo prijatelja. Shvatio sam da svet nije toliko velik kao što se čini, a da su ljudi bolji nego što mislimo.

Ukoliko vas je cela ova priča zainteresovala, na sajtu kluba putnika možete pronaći mnoge interesantne priče, među kojima su i Priča o saharcima, Bazar u javnom prevozu i Milosrdni duhovi plemena Džahut koje je Tibor napisao. Uživajte!

Ovaj članak je dio EVS projekta “Cro – EU-Planet Earth 3” financiran od Europske Unije. Cilj projekta je informiranje i uključivanje hrvatske mladeži u razne edukativne, poslovne i volonterske projekte vezane uz putovanja te povećanje mobilnosti. Ukoliko želite biti informirani o različitim mogućnostima koji nudi “Planet Zemlja” možete se prijaviti na našu emailing listu tako da pošaljete email sa imenom, prezimenom te datumom rođenja na urbanamladez@gmail.com.

Pratite naše evente na facebook.com/urbanamladez/